Nisam išao u potragu za slikama. Išao sam u potragu za fakturom, onako kako odete u restoran zbog bifteka, a odete misleći na račun. Postoji devojka za pultom koja otvara sanduk skalpelom; prvo mešuravina, pa zaštitni papir, zatim list papira uštaknut u poklopac za koji pretpostavljam da je neki vid sertifikata, mada sa moje pozicije to izgleda samo kao beli pravougaonik na smeđoj kartonskoj podlozi. Ona broji ukrštene pre nego što išta drugo počne da broji, što vam govori sve o tome šta se ovom poslu zapravo toliko pridaje pažnja. Napolju pada kiša onako polovično, onako koja ne toliko natapa pločnik, koliko nadražava nad njim, a tri osobe u mokrim kaputima rade ono što svi rade ispred izloga: odlučuju da li će ući.

Ja ulazim. Neko mora.

Prva soba je Saatchi Art, i osvetljena je kao izlog sa nakitom, onim skupim, nevidljivim uličnim osvetljenjem koje košta čitavu sreću baš zato da nikada ne primetite koliko košta. Zidovi su gusti, više platna po linearnom metru nego što bi se bilo koja komercijalna galerija u stvarnom svetu usudila, okačeni dovoljno blizu da ih doživite kao polje pre nego kao pojedinačne slike, baš kao što red voća u supermarketu doživljate kao boju pre nego kao jabuke. Cena stoji ispod svake od njih, diskretno, podeljena u četiri kategorije: ispod 500 dolara, od 500 do 1.000 dolara, od 1.000 do 2.000 dolara, i preko 2.000 dolara. Neko je odlučio da kupci razmišljaju u grupama, a ne u brojevima, isto kao što niko zapravo ne zna koliko košta dušek, i verovatno su u pravu. Mali uljani rad blizu vrata, gust sloj boje, lak sa izgledom mokre površine, žensko rame izgrađeno od možda šest poteza koji ne bi smeli da drže zajedno, a apsolutno to čine, nosi etiketu koja na manjem fontu kaže: umetnik zadržava 6 l. Nikada nisam video galeriju da štampa sopstvenu maržu direktno na etiketi. Recite šta želite o proviziji od 40%. Ova soba je, strukturalno, iskrena.

Druga soba je Artsy, i nalazi se iza baršunaste trake koja fizički ne postoji, ali apsolutno funkcioniše kao ona, baš kao što mejtre d' u mestu koje ne možete priuštiti ne mora naglas da kaže „ne“. Ovde ne prilazite delu. Neko ga približava vama, ili ne, u zavisnosti od toga da li komisionar taj dan ima volje da navede cenu. Kartica pored bronze piše Inquire (Pitajte), što je galerijski jezik za „ako morate da pitate“. Kartica pored litografije sadrži broj sa četiri zareza koji računam dva puta samo da bih bio siguran da sam dobro pročitao. Prema tekstualnom opisu na zidu blizu ulaza, ova soba negde iza te zavese čuva preko milion predmeta koje snabdeva nešto više od četiri hiljade galerija, mada očigledno ne u ovoj jednoj sobi, koja sadrži možda četrdeset komada i obećanje svega ostalog kroz vrata koja mi nikada nisu pokazana. Termostat je ovde podešen na nižu temperaturu. Neko ga je spustio zbog umetnosti, ili zbog klijentelije. Teško reći šta, a iskreno, nije ni važno, efekat je isti.

Treća soba je Etsy, i ona nije toliko soba koliko buvljak sa boljim osvetljenjem; stoovi u beskrajnom nizu, sto miliona takvih ako verujete natpisu na vratima, kojima upravlja pet i po miliona različitih ruku koje se nikada nisu slagale ni oko čega. Žena dva stola dalje nešto šije dok prodaje nešto potpuno nepovezano. Cene su napisane kredom po tabli, toliko puta brisane i prepisivane da možete videti duhove starih brojeva ispod: mali akril, sedamdeset pet dolara; gomila printova, dvadeset svaki, šezdeset sa uključenim okvirom. Nijedna dva stola ne objavljuju svoju politiku povraćaja na isti način. Jedna kartica, ručno ispisana i dvaput podvučena, glasi: svaka prodaja je konačna, bez izuzetaka, hvala vam na razumevanju. Sto odmah pored nje prihvata bilo šta nazad, bez pitanja, i čak ima poseban red za to. Isti tržišni prostor, suprotne religije.

Tri sobe, tri potpuno različita načina naplate, i nijedna od njih nije podigla četkicu da napravi ono što visi na zidu.

Ponovo se vraćam na fakturu iz prve sobe, koju nisam ništa kupio da bih dobio, ali mi je ipak uručena, kao uzorak, onako kako mi je jednom ramper uručio komad pozlate kako bih znao kako prava pozlata iz devetnaestog veka izgleda pod pravim svetlom, a ne na fotografiji. To je običan list papira. Cena prodaje je na vrhu. Zatim, u koloni koja zauzima više mesta na stranici nego opis umetničkog dela: isplata umetniku 60%, provizija platforme 40%. Ispod toga, sitnim slovima koja su rezervisana za deo koji niko ne čita dok stoji uspravno: rok za povraćaj je četrnaest dana od prijema, povraćaj novca u vidu kredita u prodavnici u punoj vrednosti, ili na karticu umanjeno za naknadu obrade od dvadeset procata. Čitao sam tu liniju tri puta jer nisam mogao da verujem da bi galerija to tako otvoreno ispisala. Dvadeset procata od slike od dve hiljade dolara je četiri stotine dolara, naplaćeno za greh promene mišljenja i želje za stvarnim novcem umesto kredita u prodavnicu. Ako predmet stigne polomljen ili nije ono što je fotografija obećala, ta naknada potpuno nestaje i povraćaj dolazi u celosti, kao posebna klauzula ispisana istom veličinom fonta kao i sve ostalo, laka za previd, i vrsta klauzule koja ne znači ništa za devedeset osam procenata kupaca, a znači sve za preostala dva procenta. Provizije su unapred definisane: pedeset procenata pre nego što četkica uopšte dodirne platno, nepovratno, ostatak pri isporuci, bez ikakvog mogućeg povraćaja na taj način. Slika napravljena zato što ste je lično tražili očigledno ne može biti poništena samo zato što ste promenili mišljenje, što ima čudnu simetriju kojoj poštujem više nego što sam očekivanjem pri ulasku mislio.

Dokumentacija za Artsy, kada konačno nekoga pritisnem da mi je iznese, je kraća i mnogo hladnija. Sve prodaje putem opcije "Kupi odmah" ili "Daj ponudu" su konačne, jedna ravna rečenica, nakon čega slede dva pasusa koji objašnjavaju sve što "konačno" ne znači: ako se predmet značajno razlikuje od opisanog, postoji put nazad; ako se ispostavi da je laž, imate sto osamdeset dana da to kažete i kuća će vam pomoći da poništite prodaju. Slanje, pakovanje, osiguranje – sve je na teret kupca, sve je pojedinačno navedeno, baš kao što dobar krojač pojedinačno navodi postavu kako biste tačno znali šta plaćate. Ovo nije politika povraćaja. Ovo je politika autentičnosti koja nosi kaput politike povraćaja, i kada to primetite, prestajete da očekujete da se ponaša kao ona.

Etsy uopšte nema zvaničnu dokumentaciju, što je ili najiskrenija pozicija u zgradi ili najlenja, i zaista se dvoumim dok stojim tamo. Ono što postoji umesto toga je obećanje samog tržišta, a ne bilo kog pojedinačnog štanda: do dvesta pedeset dolara je pokriveno ako predmet nikada ne stigne ili stigne kao nešto potpuno drugačije, sve preko toga ostaje isključivo na teretu onoga ko vam je to prodao. Poseban list, samo za EU i UK, daje četrnaest dana da odustanete iz bilo kog razloga ili bez ikakvog razloga, mada ne uključuje ništa što je napravljeno prema vašim specifikacijama, što u ovoj konkretnoj sobi čini većinu inventara.

Postojao je jedan štand na pijaci kojom sam nekada šetao kao siromašan student, čovek koji je ponovo zatezao platna za ramperima na istoj toj ulici, i njegov natpis nije govorio ništa o povraćajima jer mu se ta ideja nikada nije ni pomislila. Kupili ste zatezanje, zatezanje se desilo, otišli ste. Mislim o tom natpisu više nego što bi trebalo dok stojim u sobama koje kao da nisu smisle ništa drugo osim o trenutku kada biste možda želeli svoj novac nazad. To nije nostalgija, ne baš precizno. To je bliže zapažanju koliko se arhitekture gradi oko kupčeve sumnje naknadno, i koliko ta arhitektura uopšte ima veze sa samim objektom.

Prva soba vam prodaje trud jedne osobe i iskreno navodi sopstvenu pohlepu direktno na etiketi. Druga soba vam prodaje pristup i osigurava vas od one jedine katastrofe koja vas zaista uništava na tom nivou cena. Treća soba vam prodaje šansu upakovanu kao izbor, sa sigurnosnom mrežom koja se prekida tačno na dvesta pedeset dolara, bez obzira na to koliko duboko padnete ispod nje.

Tri pitanja koja sebi i dalje postavljam, na izlazu

Da li je Saatchi Art legitiman i koliko mog novca zapravo stiže osobi koja je to naslikala?

Da, i šezdeset procenata. Platforma uzima proviziju od 40%; umetnik zadržava ostatak. Kupci imaju 14 dana za povraćaj: puna vrednost u vidu kredita u prodavnici, ili povraćaj na karticu umanjen za naknadu obrade od 20%, osim ako delo nije stiglo oštećeno ili nije bilo onako kako je opisano, u kom slučaju naknada opada i povraćaj je u celosti. Provizije se obračunavaju drugačije: depozit od 50% koji se ne može vratiti unapred, a konačna prodaja se vrši kada je delo završeno.

Mogu li zaista vratiti nešto što sam kupio na Artsy-ju?

Ne po whimu (nagli misli). Kupovine putem opcije "Kupi odmah" ili "Pošalji ponudu" su konačna prodaja. Ono što dobijate umesto toga je uži spektar, a po Artsy cenama je verovatno vrednije: put nazad ako delo stigne značajno drugačije od opisanog, i prozor za zahtev za autentičnost od 180 dana za bilo šta kupljeno putem bezbedne naplate. U svakom slučaju plaćate transport, pakovanje i osiguranje.

Da li je Etsy bezbedan za kupovinu umetnina, ili se kockam?

Negde između te dve stvari, i to zavisi isključivo od štanda od kojeg slučajno kupujete. Svaki prodavac postavlja sopstvenu politiku povraćaja, zato je pročitajte pre nego što platite, a ne nakon. Etsy-jeva sopstvena zaštita, Purchase Protection, pokriva do $200 za kvalifikovanu porudžbinu koja nije onako kako je opisana ili nikada nije stigla, pri čemu je prodavac odgovoran za sve preko toga. Kupci u EU i UK imaju zakonsko pravo na odustajanje od ugovora u roku od 14 dana, što obično ne pokriva ništa što je izrađeno po narudžbini.

Kiša je prestala. Devojka za pultom još uvek broji klamice. Uzimam običan list sa sobom, onaj na kojem je sitnim slovima napisano dvadeset procata, i slažem ga u džep kaputa koji ću zaboraviti sve dok ga pranje ne pretvori u kašu.

Povezano na ArtsDot.com

• Naknada od dvadeset procenata za Room one postoji samo zato što je isplata već stigla do pojedinačnog umetnika. Evo kako platforma zapravo osigurava kupovinu pre nego što ona uopšte dođe do te faze.
• Artsy-jev prozor autentičnosti je zapravo pitanje porekla (provenance) prikriveno u drugom obliku. Pročitajte šta istraživanje porekla zapravo podrazumeva.
• Porudžbine su u ovom članku bile jedini put bez ikakvih povrataka. Pogledajte kompletan proces naručivanja, od depozita do isporuke.
• Nijedna od ove tri sobe ne prodaje print koji možete odmah poneti sa sobom. Evo puta reprodukcije i šta ona zapravo košta.
• Ako vaša slika prelazi granicu nakon plaćanja, faktura u ovom članku nije poslednja koju ćete videti. Vodič za carinu i PDV pokriva ono što se pojavljuje nakon toga.

Izvori