Istorija Kingston Lacy
Kingston Lacy predstavlja raskošnu seosku rezidenciju i imanje smešteno u blizini Vimborn Minstera u Dorsetu, u Engleskoj. Ova zemlja prvobitno je činila deo kralevskog poseda unutar vladaštva Vimborn. Tokom tog perioda, porodica de Lacy držala je ovo imanje dok je ono bilo deo kraljevske posede. Ovo mesto imalo je poseban značaj za englesku monarhiju, privlačeći posete kraljeva Henrija III, IV i V.
Prvobitna kuća nalazila se severno od današnje građevine. Izgrađena u srednjem veku, ta ranija struktura služila je kao lovačka kuća u povezanosti sa parkom za jelene koji se nalazio na njenom severozapadu. Istorija ovog mesta neraskidivo je povezana sa promenama vlasništva nad okolnim pejzažom Dorseta i evolucijom poseda, od njenih srednjovekovnih korena sve do današnjice.
Arhitektura imanja
Arhitektonski karakter ove kuće definiše slojevitost intervencija koje se protežu kroz vekove. Ulazna fasada, koju je 1663. godine projektovao Sir Roger Pratt, postavila je simetričnu osnovu od crvene cigle za čitavu strukturu. Ova prvobitna kompozicija kasnije je transformisana sredinom 19. veka. Između 1835. i 1838. godine, Charles Barry je preduzeo značajnu rekonstrukciju imanja na zahtev Williama Johna Bankesa. Ovaj period radova suštinski je izmenio spoljašnji izgled i odnos između kuće i njenog okruženja.
Transformacija je podrazumevala oblaganje postojeće sale od crvene cigle kamnjem iz Chilmarka. Ova promena materijala bila je praćena dodavanjem visokih dimnjaka na svakom uglu, što je silueti pružilo novu vertikalnost. Kako bi se omogućio novi glavni ulaz, nivo prizemlja je na jednoj strani snizno, čime je izlojen nivo podruma i promenjen način na koji se građevina susreće sa pejzažom. Rezultat je struktura koja odražava ličnu viziju Williama Johna Bankesa kroz umetnički pečat Barryja.
Nasleđe porodice Bankes
Istorija ovog imanja neodvojiva je od porodice Bankes, koja je više od 400 godina bila istaknuta zemljodržavna plemićka porodica u Dorsetu. Njihovo prisustvo u ovom regionu obeleženo je izuzetnom lojalnošću tokom Engleskog građanskog rata, kada su ser Džon Bankes i dama Meri ostali verni kralju Čarlsu I. Ovaj period nestalnosti i previranja omogućio je da se uticaj porodice proširi na ogromne delove dorskog pejzaža, obuhvativši predele Studlanda, zamka Korf, Vimborn, Holta i Badbury Ringsa.
Kontinuitet imanja dostigao je svoje poslednje poglavlje u dvadesetom veku. Henry John „Ralph“ Bankes ostao je poslednji privatni vlasnik imanja Kingston Lacy, čuvajući ovu nekretninu sve do svoje smrti 1981. godine. Nakon njegove smrti, imanje je u testamentu predat National Trust, čime je osigurano očuvanje porodičnih poseda i dragocenih kolekcija koje su oni gomilali kroz generacije.
Remek-dela umetničke kolekcije
Kolekcija unutar ove kuće nudi duboki susret sa težinom evropskog portreta i mitološkog narativa. Peter Paul Rubens je prisutan kroz lik Maria Serra Pallavicino, naslikan oko 1606. godine, kao i kroz prikaz Marchesa Maria Grimaldi i njenog patuljaka, takođe iz perioda oko 1606. godine. Ova dela koegzistiraju uz prisustvo Tizijana, konkretno kroz prikaz Nicolò Zena iz 1562. godine. Postoji neka tiha gravitacija u načinu na koji ove figure zauzimaju prostor, zahtevajući od onih koji staju pred njih trenutak apsolutne tišine.
Mitologija pronalazi svoj fizički oblik u delu Jacopo Tintorettovog „Apollo kruniše pesnika i daje mu družicu“, datiranog u 1570. godinu. Kolekcija se proteže i kroz špansku tradiciju, predstavljajući Camillo Massini autora Diego Velázquez. U neposrednoj blizini, atmosfera se menja uz prisustvo dela Juan Bautista Martínez del Mazo, „Dom Filipa IV, Las Meninas“. Ovde se nalaze i dela koja je stvorio Sir Peter Lely, doprinoseći kontinuitetu portretne umetnosti koja je generacijama definisala ove prostore.
