Poreklo i istorija Staatsgalerie Stuttgart
Staatsgalerie Stuttgart osnovana je 1843. godine u Štutgartu, u Nemačkoj, započevši svoje postojanje kao Kraljevska umetnička škola i galerija. Upravo je ova temeljna institucija postavila temelj za kolekciju koja se kroz decenije razvijala i danas obuhvata čak 8000 umetničkih dela. Tokom skoro dva veka, ova institucija funkcionisala je kao centralno mesto za umetničko proučavanje i očuvanje kulturne baštine.
Istorija ovog lokaliteta obeležena je značajnim arhitektonskim i strukturnim promenama koje su oblikovale njegov današnji identitet. Prvobitna građevina, Alte Staatsgalerie, završena je 1843. godine, ali je tokom Drugog svetskog rata pretrpela oštećenja, što je zahtevalo obimnu rekonstrukciju u periodu između 1945. i 1947. godine. Nakon tog turbulentnog vremena, galerija je ponovo otvorena 1958. godine, dok je značajno proširenje institucije postignuto 1984. godine izgradnjom Neue Staatsgalerie, koja je ovom mestu donela novu dimenziju kroz postmodernistički dizajn.
Arhitektura dve galerije
Muzej se prostire kroz dve potpuno različite arhitektonske entitete koji su u stalnom dijalogu. Alte Staatsgalerie je završena 1843. godine, a njen dizajn prati neoklasičku logiku, koristeći simetriju i proporciju kako bi se uspostavio duboki osećaj reda. Solemni fasadni izgled zgrade bio je zamišljen da odrazi jasnoću klasičnog oblika, pružajući strukturirano i dostojanstveno okruženje za dragocenu kolekciju nemačkih i holandskih dela.
Nasuprot tome, Neue Staatsgalerie predstavlja radikalni odmak od tradicionalizma. Projektovana od strane britanskog arhitekte Džejmsa Stirlinga i izgrađena između 1979. i 1984. godine, ova građevina smatra se vrhuncem post-modernizma. Struktura koristi spoj tradicionalnih materijala, kao što su travertin i pesamari, sa industrijskim elementima poput zelenih čeličnih okvira. Dizajn obuhvata monumentalnu rotundu i skulpturalni vrt koji povezuje unutrašnje prostore sa spoljašnjim okruženjem. Ovaj arhitektonski pristup namerno narušava harmoničnu ravnotežu koja se sreće u klasičnom dizajnu, koristeći dinamičnu asimetriju i jarke, obojene čelične ograde u pink i plavim nijansama.
Raznolike kolekcije muzeja
Ova kolekcija obuhvata osam vekova evropske umetnosti, pažljivo raspoređene kroz dva različita arhitektonska prostora ove institucije. Alte Staatsgalerie čuva dragocenosti od srednjeg veka pa sve do 19. veka, uključujući stare nemačke pejzaže i religiozne motive iz perioda od 1300. do 1550. godine, kao i italijanske radove koji sežu od 1300. do 1800. godine. Muzej takođe poseduje značajan izbor holandskih slika iz perioda između 1500. i 1700. godine, uporedo sa nemačkim remek-delima iz baroka.
Kasniji vekovi predstavljeni su umetnošću nastalom između 1800. i 1900. godine, gde se pažnja posvećuje pokretima kao što su romantizam i impresionizam. Ova dela odjekuju promenljivim estetskim osećanjima 19. veka, koja su polako redefinisala način na koji posmatramo svet. U prostoru Neue Staatsgalerie, fokus se pomera ka 20. veku, gde se nalazi kolekcija moderne umetnosti koja definiše savremeno doba.
- Kruna trnja (Grey Passion-5), 1500. – Hans Holbein Stari
- Italijanska porodica – Théodore Géricault
- Poslednja večera, 1886. – Fritz von Uhde
- Portret Chaim Soutine, 1915. – Amedeo Modigliani
Remek-dela muzejske kolekcije
Ova kolekcija obuhvata širok spektar umetničkih pokreta, od religijske ikonografije prošlosti do fragmentiranih stvarnosti dvadesetog veka. „Hristosovo telo” autora Annibale Carracci predstavlja posebno upečatljivo delo, izvedeno sa izrazitim fokusom na anatomsku preciznost. Taj osećaj formalnog strogog reda suprotstavljen je nadrealističkim istraživanjima koja sprovodi Salvador Dalí, a koja nam pružaju uvid u dubine podsvesti. Muzej takođe čuva značajna dela koja je stvorio Joseph Beuys, čija je umetnička praksa ponovo definisala odnos između umetnosti i društva.
Modernitet je ovde predstavljen kroz evoluciju različitih stilova. Muzej poseduje radove koje su stvorili Pablo Picasso i Henri Matisse, uz impresivno prisustvo dela autora Barnett Newman. „Putovanje na ribi” autora Max Beckmann je upečatljiva slika koja poziva na višestruka tumačenja stvarnosti. Ova dela stoje rame uz rame sa nizom drugih značajnih dragulja kolekcije:
- Ilustracija uz „Nedelju dobrote”, 1934 - Max Ernst
- Violina ''Jolie Eva'', 1912 - Pablo Picasso
- Nemački maskensouper, 1855 - Adolph von Menzel
- Italijanska porodica - Théodore Géricault
- Kruna trnja (Grey Passion-5), 1500 - Hans Holbein The Elder
- Poslednja večera, 1886 - Fritz von Uhde
Velike restitucije i istorija umetnosti
Kolekcija u muzeju Staatsgalerie Stuttgart obuhvata 800 godina evropske umetnosti. Ova vremenska linija uključuje značajna dela iz 15. veka, kao što je Devica i dete koja se pripisuje Majstoru iz Flémallea. Ova remek-dela predstavljaju temeljne slojeve muzejskih zapisa, prateći razvoj umetničkog izražavanja od kasnog srednjeg veka pa sve do moderne ere.
Istoriju muzeja oblikuju i složenosti porekla umetnina u 20. veku. Koju 2013. godine, institucija je vratila delo Devica i dete naslednicima Maxa Sterna. Stern je bio rođeni nemački Jevrejin, trgovac umetninama koji je morao da beži od nacističkog režima. Takve restitutcije odražavaju stalnu institucionalnu odgovornost da se suoči sa kretanjem umetničkih dela tokom perioda istorijskih previranja.
