Istorija Wallace Collection
Koreni Wallace Collection sežu duboko u privatne akvizicije XVIII i XIX veka, kada su se kroz generacije oblikovali estetski idealisti. Sir Ričard Valas, zajedno sa markizima Hertfordskim, okupio je opsežnu kolekciju koja odjekuje evolucijom ukusa evropskog plemstva. Ovi predmeti, prikupljani tokom decenija, formirali su koherentnu celinu fine i dekorativne umetnosti koja obuhvata period od 15. do 19. veka. Na kraju, nakon smrti ledi Valas 1897. godine, kada su ova imovina zaveštena britanskom narodu, kolekcija je pronašla svoj trajni dom u Londonu, u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Osnivanje institucije 1897. godine osiguralo je da ova akumulirana blaga ostanu zajedno, zaštićena zidovima Hertford House-a. Ova zbirka obuhvata mnoštvo medija, od veličanstvenih slika starih majstora do najsitnijih, najfinijih dekorativnih predmeta. Sama činjenica da se ova dela nalaze u nekadašnjoj privatnoj rezidenciji omogućava da istorija njihovog sticanja ostane opipljiva i živa. Rodoslov kolekcionara jasno se nazire u načinu na koji su predmeti pažljivo okupljani, stvarajući specifičnu, uzvišenu atmosferu rafiniranog okupljanja.
- The Laughing Cavalier, 1624 - Frans Hals I
- The Swing, 1767 - Jean-Honoré Fragonard
- Perseus and Andromeda, 1554 - Titian
- Napoleon and his Staff, 1868 - Jean-Louis Ernest Meissonier
Arhitektura Hertford House
Građevina koja zauzima prostor u Mančester trgu u Londonu poseduje slojevitu istoriju koja predčiđa njen današnji identitet. U 16. veku, ovo mesto služilo je kao londonski gradski dom Edvarda Sekmora, prvog dukova Somerseta. Međutim, današnja zdanja vuče svoje poreklo iz 1776. godine, kada je podignuta za grofa Hertforda. Tokom decenija, arhitektonski karakter kuće se menjao kako bi odražavao evoluirajući ukus njenih različitih stanara, prelazivši iz kasnog 18. veka u rano 19. vek.
Unutrašnjost je prošla kroz pedantnu restauraciju kako bi se očuvala atmosfera življene privatne gradske rezidencije. Umesto sterilnog rasporeda koji se često sreće u javnim institucijama, prostorije su organizovane tako da ponovno stvore senzornu bogatost grandioznog salona. Nameštaj je postavljen kao da iščekuje goste, a porcelan je izložen u vitrinama i na policama na način koji sugeriše svakodnevnu upotrebu. Ovakav promišljen raspored omogućava umetničkim delima da postoje u svom prvobitnom domaćinskom kontekstu, gde slike vise upravo onako kako bi stajale u svojim originalnim okruženjima.
Tranzicija od ekstravagantnog grandioznog stila kasnog 18. veka ka suzdrženijoj eleganciji jasno je vidljiva u samom dizajnu zdanja. Ova arhitektonska evolucija pruža specifičnu pozadinu kolekciji, gde su fizički prostor i predmeti unutar njega neraskidivo povezani. Kuća ostaje redak primer privatnog rezidencijalnog objekta transformisanog u prostor za javni prikaz, zadržavajući pritom intimu grandioznog salona.
Francuska umetnost 18. veka i Rokoko
Srce kolekcije nalazi se u njenom zadivljujućem skupu francuske umetnosti 18. veka. Ova koncentracija dela nudi dubok uvid u rokoko i neoklasicistički period. U galerijama, duh Fragonarda i Watteau-a prožima atmosferu, hvatajući suptilne nijanse aristokratskog života. Čovek se ovde pronalazi usred sveta delikatnih fantazija gde se mitološke scene odvijaju sa razigranom slobodom. Platna François-a Bouchera su posebno uočljiva, prikazujući anđeoske figure koje plešu usred pastelnih tonova.
Prisustvo ovih dela stvara narativ umetničke evolucije. Uticaj Prosvetiteljstva je opipljiv u tranziciji ka usponom neoklasicističkog stila. Ova promena je evidentna u dirljivim, sentimentalnim scenama Jean-Baptiste-a Greuze-a i ranim portretima Jacques-Louis-a Davida. Kolekcija čuva značajna dela 18. veka francuske umetnosti koja odražavaju promenljive senzibilitete tog doba. Ove slike postoje kao opipljivi ostaci specifičnog evropskog ukusa, raspoređeni unutar prostorija Hertford House-a.
- Užitci života, oko 1716. – Jean-Antoine Watteau
- Zalazak sunca, 1752. – François Boucher
- Ljuljaška, 1767. – Jean-Honoré Fragonard
Oružje, oklop i dekorativne umetnosti
Kolekcija obuhvata izuzetan niz oružja i oklopa, predmeta koji poseduju snažno fizičko prisustvo koje svedoči o vrhunskom umeću zanatlija prošlih era. Uz ove artefakte, muzej čuva i bogatstvo francuske lepe umetnosti i nameštaja iz 18. veka. Način na koji su ovi predmeti raspoređeni odjekuje načinom na koji su se nekada koristili u privatnim ambijentima, gde su porcelan i zlatne kutijice za duvan bile sastavni deo svakodnevnog ritma života.
Dekorativne umetnosti se protežu kroz srednji vek i period Renesanse. Unutar galerija otkrivamo raznoliku keramiku i Seferski porcelan. Kolekcija uključuje limoški emajl, majoliku, staklo i bronzu. Ovi predmeti, koji se kreću od onih koji su imali praktičnu funkciju do onih čista ornamentalnih, demonstriraju visok nivo tehničke veštine. Prisustvo ovih dela pruža uvid u materijalnu kulturu koja je nekada okruživala vlasnike Hertford House.
- Sekret sa spuštajnim poklopcem, 1783. – Jean Henri Riesener
Remek-dela kolekcije
Prisustvo slika starih majstora unutar ovih zidova nudi tihi susret sa težinom istorije. Radove koje su stvorili Titian, Rembrandt, Hals i Velázquez, prostor ispunjavaju težinom koja neizbežno zahteva pažnju posmatrača. Čovek se može zateći kako dugo stoji pred delom Nasmejani vitez, oko 1624. godine, autora Fransa Halsa, posmatrajući preciznost svakog poteza četkice. U neposrednoj blizini, kopija po Tizianu iz 1656. godine, Madonna sa trešnjama koju je izradio David Teniers Mlađi, pruža potpuno drugačiju vrstu vizuelnog mira i tišine.
Kolekcija čuva i dela koja hvataju trenutke intenzivne drame ili neposredne vedrine. Ljupkost ljuljaške Jean-Honoré Fragonarda iz 1767. godine unosi u prostor osećaj Rokoa i igrivosti. Nasuprot tome, atmosfera se naglo menja kada se suočimo sa delom Pogubljenje dože Marina Faliera Eugène Delacroix iz 1825. godine. Napetost u ovoj kompoziciji ostaje opipljiva čak i nakon vekova posmatranja.
- Nasmejani vitez, oko 1624. – Frans Hals
- Ljupkost ljuljaške, 1767. – Jean-Honoré Fragonard
- Pogubljenje dože Marina Faliera, 1825. – Eugène Delacroix
- Madonna sa trešnjama (kopija po Tizianu), 1656. – David Teniers Mlađi
Izložbe i angažovanje javnosti
Muzej kroz tematska istraživanja održava neprestan razvoj i dinamiku. Nedavne izložbe istraživale su presek između Mode i funkcije i suptilnosti koje se nalaze unutar Umetnosti portreta. Ovi programi omogućavaju detaljnije ispitivanje načina na koji predmeti i likovi funkcionišu unutar svojih istorijskih konteksta. Ulaz je i dalje slobodan, čime se osigurava da kolekcija ostane dostupna svima koji je traže.
Interakcija sa kolekcijom odvija se kroz različite strukturirane aktivnosti. Vođene ture i predavanja pružaju okvir za razumevanje specifičnih istorija onoga što se nalazi u posedu muzeja. Za one koji su zainteresovani za tehničke aspekte dekorativnih umetnosti, održavaju se radionice kako bi se istražile razne istorijske tehnike. Ove sesije nude način za povezivanje sa umećem izrade izloženih predmeta. Takođe, predviđene su i aktivnosti za porodice, dizajnirane da pokrenu mladu maštu kroz direktan kontakt sa umetnošću.
